Paris for beginners: tips & tricks, part I

  

CAUTION: The article you are about to read is written by a person who is utterly in love with Paris.

UPOZORENJE: Ovaj tekst piše osoba koja je zaljubljena u Pariz celim svojim bićem!

When asked if I am a traveler or a tourist I always answer: TRAVELER. I don't  actually remember  when was the last time I traveled with a travel agency, probably when I was a kid. I believe that  traveling in our own arrangement enriches us in many ways, but also requires tremendous preparation, at least when it comes to me because I do not like to miss anything out if I have the opportunity to stay in a city I have never visited before. The traditional tourist web sites, traveler's forums, Top 10 Books and inevitably counseling with the locals and friends who have lived in the city that I visit are inevitable ingredients for visiting each city. This was also the case with Paris. Since I had a chance to visit it several times, now I feel like a native, which is one wonderful feeling. As I have been asked many times for Paris tips by my friends, I have decided to share my experiences here and give some helpful advices.

I will start with the well known places, since someone who visits Paris must  visit primarily all the symbols of the city of light. Get ready for crowds at every step unless you decide to travel in November, when it is the only possible time to enjoy  Paris in peace, but with a few layers of clothes and an umbrella which can spoil the impression. Prepare your most comfortable shoes and plan every minute of your visit because Paris offers a lot more than you would imagine. And forget the clichés, it may be a city of romance, but you will also have a time of your life if you visit it with your best friend.

Na pitanje da li sam putnik ili turista uvek odgovaram sa PUTNIK. Ne sećam se zapravo kada sam poslednji put putovala preko turističke agencije, verovatno još kao mala. Smatram da nas putovanje u sopstvenom aranžmanu obogaćuje na mnogo načina, ali i zahteva ogromnu pripremu, bar kada sam ja u pitanju jer ne volim da propustim ništa ako već imam priliku da se nađem u nekom novom gradu. Tradicionalni turistički sajtovi, forumi, Top 10 knjiga i neizbežno savetovanje sa lokalcima i prijateljima koji su živeli u gradu koji posećujem neizbežni su sastojci za pravo upoznavanje svakog grada. Takav je bio slučaj i sa Parizom, a pošto sam ga posetila više puta, sada se već osećam kao lokalac, što je jedan predivan osećaj. Kako svi koji me poznaju to znaju i beskonačno mnogo puta su mi tražili savete, odlučila sam da i ovde podelim svoja iskustva i dam savete koji putovanje znače. 

 

Krećem od mesta za koje su svi čuli, jer neko ko prvi put odlazi u posetu Parizu mora da obiđe prvenstveno simbole ˝grada svetlosti˝. Spremite se za gužvu na svakom koraku osim ako se odlučite na put u novembru, kada je jedino moguće na miru uživati u Parizu, ali uz nekoliko slojeva garderobe i kišobran što zna da pokvari utisak. Spremite  udobnu obuću i isplanirajte svaki minut vaše posete jer Pariz nudi i mnogo više od onoga što ste zamišljali. I zaboravite klišee, možda jeste grad romantike, ali ćete se u njemu barem jednako dobro provesti i sa najboljom drugaricom. 

 

 

1. THE Eiffel tower/ THE Ajfelova kula 

Certainly the most famous symbol of Paris, but also a reason for debate and criticism, this elegant building from 1889 is usually the first one on the list of attractions that tourists see and visit when they come to this city. Parisians don't like it, and they often joke that they would like to live in it, because then they would not have to look at it. They especially compain about the night lighting of the tower which they concider to be real kitsch. However, when you exit the metro station on Trocaredo the chance that it will not take your breath away is highly unlikely,  It is one of those buildings that looks a lot more amazing in person than it is on the pictures you see every day. Climbing the tower is mandatory, and those who are afraid of heights will be happy with the second floor from which you can see the whole city. The tower must be seen both during the day and at night, when you can take a glass of wine and look at it from the Trocadéro where young people gather.

Tip: if you plan ahead enough to visit buy tickets on the Internet, you will save at least two hours of waiting in line.

 

 

Svakako najpoznatiji simbol Pariza, ali i povod za rasprave i kritike, ova elegantna građevina iz 1889. obično je prva na spisku atrakcija koji turiste uoče i posete kada dođu u ovaj grad. Parižani je ne vole, pa se često šale kako bi voleli da žive u njoj, jer onda ne bi morali da je gledaju. Posebno se zgražavaju na noćno osvetljenje kule koje je za njih pravi kič. Ipak, kada izađete iz metro stanice na Trokaredu šanse da vam neće zastati dah su veoma male. Ona je jedna od onih građevina koja vas uživo mnogo više oduševi nego na slikama koje gledate svakodnevno. Penjanje na kulu je obavezno, a onima koji se plaše visine biće sasvim dovoljan i drugi sprat sa koga se ceo grad vidi kao na dlanu. Kulu obavezno posetite i preko dana i noću, kada uz čašu vina možete da je posmatrate sa Trokadera gde se skupljaju mladi. 

 

Savet: ako dovoljno u napred planirate posetu kupite karte preko Interneta, uštedećete bar 2 sata čekanja u redu. 

 

 

 

 

2.Champs-Elysées

The most famous street in the world is an obligatory part of a visit to Paris, even though its modernization took away the old charm. The lower part of the dense foliage of chestnut still carries the spirit of old Paris, while the commercialization of the part close to Arc de Triomphe have completely destroyed the dream of the Elysian Fields known from the old songs. However, do not miss walking from the famous Place de Concorde to the Arc de Triomphe. There is less people in the night and you can walk quietly. 

 

Tip: Climb up to the Arc de Triomphe to see the architecture of Paris from abowe. On one side there is a magnificent view of the avenue, on the other one, you can see the Eiffel Tower, and the third one gives you a look on the modern quarter with La Defance towers.

Tip 2: The Champs-Elysees is a home of  museum-shops for both girls and boys - Louis Vuitton and Citroen. Do not miss!

Najpoznatija ulica na svetu obavezan je deo posete Parizu, iako joj je modernizacija oduzela stari šmek. Donji deo sa gustim krošnjama kestena i dalje nosi pariski duh, dok je komercijalizacija dela blizu Trijumfalne kapije potpuno uništila san o Jelisejskim poljima iz starih pesama. Ipak, ne propustite da je obiđete i prošetate od čuvenog Konkorda do Trijumfalne kapije. Uveče je svakako manja gužva i možete mirnije prošetati. 

 

Savet: Popnite se na Trijumfalnu kapiju da biste uvideli arhitekturu Pariza na pravi način. Na jednoj strani pruža se fantastičan pogled na aveniju, dok sa druge strane možete videti Ajfelov toranj, a sa treće modernu četvrt La Défance. 

Savet 2: Na Champs-u se nalaze jedna prodavnica-muzej za devojčice i jedna za dečake - Louis Vuitton i Citroen. Ne propustite! 

 

 

3.Notre Dame 

The famous cathedral is located at the City Island (Ile de la Cite) and it is a must stop when walking thorugh the city. A masterpiece of Gothic was almost destroyed in the French Revolution, but now shines in full splendor. This is also one of the few tourist attraction where you do not have to pay for entrance. If you want to admire it longer  choose some of the great cafes or restaurants nearby and avoid pushing next to the other tourists. I recommend adorable Le Petit Chatelet with excellent food by, for Paris, decent prices.

Čuvena katedrala nalazi se na Gradskom ostrvu (Ile de la Cite) i nezaobilazna je stanica u šetnji gradom. Remek delo gotike bilo je gotovo uništeno u Francuskoj revoluciji, ali danas sija punim sjajem. Ovo je takođe jedna od retkih turističkih atrakcija u kojoj ne morate da platite ulaz. U koliko želite duže da se divite katedrali izaberite neki od odličnih kafića ili restorana u blizini i izbegnite guranje sa ostalim turistima. Preporučujem presladak Le Petit Châtelet sa odličnom hranom po, za Pariz, pristojnim cenama. 

 

Tip: Book lovers should not fail to visit the bookstore Shakespeare and Company, which is located close to the cathedral. This place which was  opened in 1951. by the American George Whitman offers new and used books that are hard to find, and on the floor you can often attend book discussions over some tea. This place is a real institution that has a special magic of old times you can not miss! In addition, here you can find the real literary treasures.

 

Savet: Ljubitelji knjiga ne smeju da propuste da posete knjižaru ˝Shakespear and company˝ koja se nalazi u neposrednoj blizini katedrale. Na mestu koje je 1951. otvorio Amerikanac George Whitman nalaze se nove i polovne knjige koje je teško naći, a na spratu se često odvijaju diskusije uz čaj. Ovo mesto je danas prava institucija koja ima posebnu magiju starih vremena koju ne smete propustiti! Pored toga, ovde možete naći prava književna blaga. 

 

 

4.Monmartr

The highest point in the city, the irresistible ˝hill˝ as   Parisians call it, is the center of artists and a quarter in which time has stopped. Walking through the cobblestone in Montmartre you will be quite clear why the giants like Picasso, Renoir, Dali and Manea lived right here, and the spirit of that time can be felt today. The famous Basilica of the Sacré Cœur will take your breath away, and if you are not afraid of climbing the narrow steps be sure to climb its dome. Don't forget to sit, relax, and listen to great street musicians. Moulin Rouge is also a must, which is located at Pigalle, the foot of Montmartre. Fans will be able to enjoy burlesque for  approximately 100 euros for a memorable show with a dinner.

Najviša tačka u gradu, neodoljivi ˝brežuljak˝ kako ga Parižani zovu, centar je umetnika i četvrt u kojoj je vreme stalo. Šetajući kaldrmom na Monmartru biće vam sasvim jasno zašto su velikani poput Pikasa, Renoara, Dalija i Manea živeli baš ovde, a duh tog vremena i danas se oseća. Čuvena bazilika Sacré Cœur će vam oduzeti dah, a ukoliko se ne plašite penjanja uz uske stepenice obavezno se popnite na njenu kupolu. Gotovo uvek su tu sjajni ulični svirači. Obavezna tačka je i Moulin Rouge, koji se nalazi na Pigalu, podnožju Monmartra. Fanovi burleske će moći za cenu od oko 100 evra da prisustvuju nezaboravnoj predstavi uz večeru. 

 

  Tip: If you're a fan of the film ˝Amélie˝ do not miss Café Deux Moulin in which the action takes place in the film, and it is located just above the Moulin Rouge in the Lepic street. Friendly staff, great burger by which they are known for and live music in the evening will totally captivate you in  the authentic scenery from the movie.

 

Savet: Ako ste ljubitelj filma ˝ Čudesna sudbina Amelije Pulen˝ ne propustite kafe ˝Deux Moulin˝ u kome se odigrava radnja filma, a nalazi se tik iznad Moulin Rouge-a u ulici Lepic. Ljubazno osoblje, odlični burger po kojima su poznati i živa muzika uveče potpuno će vas očarati, kao i autentična scenografija iz filma.

 

 

Museums deserve a special post...stay tuned for part II :)

 

Muzeji zaslužuju poseban post...čekajte deo II :) 

Photo credentials: Wake me up at noon

You had me at: ˝Bonjour˝

Pozive na kolače ne odbijam. 

Bila sam sigurna da nisam pogrešila kada mi je pravi pravcati garcon otvorio vrata novog Cofee room-a i rekao: ˝Bonjour˝. Ne, ne u Parizu, već u sred Beograda. Kako sam sveže pristigla iz grada svetlosti, prva asocijacija bila je nesumnjivo Ladurée: pistaći zelena boja, mali pariski izlog sa predivnom dekoracijom i vitrina sa šarenim macaronsima. Zaključak da su enterijer radili ˝pariski đaci˝ sam se nametnuo. Sama lokacija u suvom centru starog grada, na Topličinom vencu, obećava da će ovo mesto dobiti i pravi beogradski šmek. 

Imali smo priliku da sedimo na kratkom, ali slatkom letu kroz najznačajnije ˝slatke˝ zemlje Evrope: Francusku, Italiju, Austriju i, na kraju, Srbiju. 

Prvo smo naučili nešto o danas najfotogeničnijoj poslastici: macaronsima. Još kada su ih u 16. veku dvorski kuvari doneli u Pariz ovi kolači lakši od vazduha, postali su stvar prestiža u krugovima francuske elite. Degustacija svih 15 ukusa potvrdila da je da su i kod nas došli pravi majstori ove poslastice. 

Nastavili smo ka Italiji gde nam je prvo poslužen kratak espresso, bez mleka i šećera, iz tople šolje, kako to pravi Italijani piju.  Pridružili su mu se i sjajan tiramisu i selekcija italijanskih kolača čiji ukus može da se karakteriše kao pravi foodgasm. 

Iz Italije, u uzbudljivo iskustvo,  poslastičari nastavili su sa posebnom pričom iz Austrije o tradicionalnoj Saher torti, koja je počela davne 1832. godine kada je princ Maternih naredio da se u kuhinji pripremi posebna poslastica za posebne goste. Kako je šef kuhinje zbog bolesti bio odsutan, šesnaestogodišnji Franc Saher je na brzinu i uz vrlo jednostavne sastojke smislio Saher tortu. Intrige oko ove poslastice, potekle su još sa dvora kada se diskutovalo o glazuri od čokolade i mermeladi koja se dodaje ovoj poslastici. Originalni rukom pisan recept Saher torte nalazi se u Beču još uvek, a srpska verzija ne zaostaje u kvalitetu. 

Po povratku u Srbiju dočekale su nas presne torte, koje polako osvajaju svet. Ovo će posebno obradovati sve one koje su na različitim režimima ishrane, poste ili su vegetarijanci: proizvedene su bez termičke obrade, od sirovina biljnog porekla, ne sadrže šećer, trans masti, brašno, jaja, niti bilo kakve sirovine životinjskog porekla. 

Beograd je dobio novo slatko mesto za beg na kratak predah! 

THINK PINK

Nikada nam nisu dovoljno dobre. Ili su male, ili su prevelike. Često smo ljubomorne na neku drugaricu zbog njenih. Prvo dobijemo kifozu jer nas dečaci zadirkuju, a mi ih krijemo. Onda porastemo i naučimo koliko su moćno oružje. 

 
Da, GRUDI. 

 

Ipak , neću da pišem o tome koju haljinu da odaberete da istaknete svoje atribute na najbolji mogući način, ili pak sakrijete njihov nedostatak, niti koji brushalter će vam najbolje stajati.

Hoću da pišem o njihovom zdravlju. Jer je to jedino što je stvarno važno i jedino što treba da vas stvarno zanima kada su one u pitanju.

Možda imamo utisak da se o raku dojke dosta priča, ali ja mislim da nije dovoljno dokle god postoji i jedna žena na planeti koja će ga otkriti tek u poodmakloj fazi. 

U Srbije godišnje od raka dojke umre približno 1600 žena. 1600 majki, 1600 sestara, 1600 najboljih drugarica, 1600 osoba koje smo mogle da ubedimo da odu na preventivni pregled. Otkriven na vreme, rak dojke je izlečiv u više od 90 % slučajeva.

Kome ovo pišem? Svim ženama od 15 do 95. A najviše onim mojih godina koje stres akumuliraju u sebi svaki dan i koje misle ˝neće baš mene˝, ˝imam male grudi˝, ˝premlada sam za rak˝. Na žalost, neku od vas hoće. Da, da, baš vas koje čitate ovo.

Zašto ovo pišem?  Zato što je jedna od najznačajnijih osoba u mom životu izgubila ovu bitku. Zato što je svaki njen jauk i mene boleo kao da mi neko nož u srce zabada. Zato što to ne želim ni jednoj jedinoj ženi na svetu.

Šta treba da uradite?

SVAKOGA DANA. Pričajte, pričajte i pričajte o tome sa svim ˝svojim˝ ženama. Terajte ih da se pregledaju, držite ih za ruku ako im je potrebno, hrabrite ih ako dijagnoza ne bude dobra.

Jedan doktor mi je na pregledu rekao da posle 20. godine svaka žena mora da pazi na tri stvari kada je u pitanju zdravlje: grudi, grudi i grudi. Na četvrtom mestu je štitna žlezda koja takođe zaslužuje jedan ultrazvuk godišnje.  Druga stvar koju mi je pomenuti doktore rekao i koje se pridržavam kada god je to društveno prohvatljivo u našoj zatucanoj sredini jeste SKINITE BRUSHALTER. Ako niste žena u godinama koja je rodila petoro, ili niste jedna od srećnica koja ima petice, on vam apsolutno nije potreban! Žice i push-up-ovi su najveći neprijatelji vaših grudi. I valjda je bitnije da budete zdrave nego da vas neko zapamti do dekolteu? Voleće vas momci i nenabudžene ako su pravi. Trebate im zdrave, ne ˝sisate˝. 

JEDNOM NEDELJNO.  Zatvorite se u sobu, isključite telefon, ne radite ništa drugo, upalite lepu muziku i posvetite 10 minuta svojim grudima. 10 minuta samopregleda vam može spasiti život. ˝Nemam vremena˝ ne može. Ako imate vremena za paklu cigara, Facebook, ali i za razgovore sa šefom nakon radnog vremena, imate i za vaše devojke, zar ne? 

JEDNOM GODIŠNJE. Odredite datum i upišite u planer. Neka to bude vaše ˝crveno slovo˝, dan kada ništa ne može da vas natera da otkažete vaš godišnji pregled dojki. Ultra zvuk ili mamograf, izbor je vaš. I budite hrabre. Izdržite onaj grozan minut panike od momenta kad doktor stavi hladan gel na vaše grudi dok ne kaže: ˝Sve je u redu˝. Povedite nekoga da vas drži za ruku i da kaže: ˝Ti si hrabra. Ti to možeš. Odlično izgledaš. Super si.˝

 

18.10.2014. Dođite u Knez Mihailovu u 13 časova, povedite svoje mame, sestre i drugarice i prošetajte. Za njih koje se bore svakog dana, za one koje su pobedile, za njihove porodice, za one koje će tek otkriti da su obolele i za one koje ˝ne stižu˝ da zakažu pregled. Prenesite poruku da ćete biti uz njih šta god da bude. 

Milion izgovora imate, ali mnogo više razloga da sačuvate svoje grudi! Sačuvajte svoje zdravlje jer najbolje tek dolaz. 

Belgrade vs. Paris

Kao što nesrećno zaljubljene žene traže deliće ˝svog˝ muškarca u drugima, tako ja tražim deliće Pariza u svim gradovima, pa i u Beogradu. Ovih dana to nije bilo teško jer u Beogradu gostuju veliki umetnici na čiji je rad uticao upravo Pariz, inspirišući ono najbolje u njima. 

Prvi je Henri Mur. Umetnička dela predstavljena u okviru izložbe Henri Mur – grafičar u Narodnom muzeju  pripadaju posebnoj kolekciji Muzeja bez zidova British Council-a koju je sam umetnik 1984. godine obogatio donacijom za više od 200 izuzetnih radova. Do 31. oktobra imate priliku da posetite ovu izložbu koja će vas oboriti s nogu čak i ako niste ljubitelj grafike kao što nisam ni ja.

Kako je na njega uticao Pariz? Iako direktor smera za skulputu u umetničkoj školi u Čelziju, koristio je svaki slobodan trenutak da pobegne u Pariz i razmeni ideje sa Pikasom i Brakom. Kakva družina! 

Drugi velikan u našem gradu je Helmut Njutn. Majstor pogađanja tanke granice između erotike i pornografije svoje najplodnije godine proveo je u Parizu fotografišući za Vogue i Harper's Bazaar. Njegove sado-mazo i fetišističke fotografije, kao i fotografije drugih erotskih fotografa, možete videti u okviru Izložbe erotske fotografije u galeriji New Moment do 23. oktobra. 

Treći umetnik Parizoljubac je Neda Vent Fišer, mlada fotografkinja koja živi na relaciji Beograd - Pariz. Kako kažu, ona je fotograf pripovedač koji koristi melanholiju kao svoj motor. Takav je i njen Pariz na fotografijama- melanholičan, u nijansama sive, nejasan.Ova izložba završena je 11.oktobra, ali novi mali umetnički kutak pod nazivom Bartselona Concept u Belgrade Design District-u u kom je održana svakako treba ucrtati u kulturnu mapu grada.

 

 

 P.S. Nakon ovog kulturnog overloada sedite negde da pročistite misli i popijete cafe au lait kao prava Parižanka. Mene posle ove ture na Pariz podsetio i presladak kafe Užitak u Hilandarskoj. Cappucino i ˝Anđeli˝? Od mene 5+!

Kako nas je udarila ˝Sunčanica˝?

Nisam filmski kritičar, ali sam ljubitelj dobrog filma. Kada se na to doda kao šlag na tortu glamurozna premijera za koju se tražila karta više, malo je reći da sam bila srećna kada su se karte za svetsku premijeru ˝Sunčanice˝ našle u mojim rukama.

Beograd je prošlog petak zaista bio svet.

Veliki Nikita Mihalkov, svetski jet set u sali, pravi crveni tepih i dupke pun ˝Centar Sava˝.

Od dobitnika Oskara, Zlatne palme i mnogih drugih priznanja u kinematografiji nije se očekivalo ništa manje.

Za početak, znali smo da nas očekuje putovanje od bar 3 sata jer je Mihalkov poznat po filmovima koji dugo traju.

Ipak, mene je proveo kroz tri faze.

Prvu fazu mogu da nazovem ˝Kad će nešto da se desi?˝. Nakon drugog sata filma, shvatila sam da se do tada u filmu zapravo ništa nije dogodilo osim razvijanja likova i blage ljubavne priče. Pojedini celebrities napuštaju bioskop jer im je dosadno (i došli su samo da se slikaju na crvenom tepihu), a filmski znalci ostaju, znajući da ih Mihalkov sigurno neće ostaviti ravnodušnim.

Druga faza, poslednjih 20 minuta filma koji čine da zaboravite da ste se ukočili od 3 sata sedenja i potpuno pomeraju perspektivu. Sjajan monolog Miloša Bikovića koji je do tog trenutka potpuno sporedan lik u filmu. Potpuna katarza na kraju, standing ovation za Mihalkova i ekipu, sa razlogom. Nemate da kažete ništa drugo osim:  ˝Brilijantno˝.

Treća faza me još uvek drži i treći dan nakon prikazivanja. Želim da ga odgledam ponovo jer na kraju shvatite da su svi naizgled beznačajni dijalozi veoma bitni. U tome je veličina ovog filma. Ne prestajete da ponavljate rečenicu koju glavni lik filma ponavlja više puta: ˝Kako se sve to dogodilo?˝.

Što se tiče same premijere, zvezda večeri je svakako bila mlada glumica Viktorija Solovljeva koja zrači egzotičnom lepotom i neviđenom energijom za svojih 25 godina. Viktorija pored toga ima i stil prave zvezde starog kova, a pokazala je da glamur ne zahteva nužno vrtoglave štikle i izazovne haljine.

After party u hotelu ˝Moskva˝ (a gde drugde?) je bio glamurozan bar koliko i premijera, ali neka to ipak ostane tajna. Čast je bila večerati u prisustvu gospodina Mihalkova i čestitati mu na ovom sjajnom ostvarenju.

Film svakako dobija moju toplu preporuku za sve koji nisu ljubitelji laganih pitkih priča, već žele da ih film ˝oduva˝. Ipak, možda je najbolje sačekati DVD izdanje i odgledati ga u udobnosti svog kreveta.

Društveni fenomen ili kako najlakše upropastiti rođeno dete

Svet tera Kim Kardashian da objasni zašto je bebu u obukla u crno i povela na Fashion Week. Takođe tera Beyonce da ispravi kosu bebi od godinu dana jer afro nije u modi. Velike modne kuće sve od reda imaju baby linije, a komadi koštaju gotovo isto kao i za odrasle jer tačno znaju da će VIP mame želeti- da njihove naslednice i naslednici izgledaju baš kao i one. Deca postaju veće zvezde od poznatih roditelja, a novine ih nazivaju ikonama stila pre nego što prestanu da nose pelene.

 

A onda su se pojavile društvene mreže. Danas svako može da postane celeb, čak i ako nema posebne kvalitete. Na žalost, neke majke su se odlučile da to postanu preko svoje dece. Ne, ne preko rada na njihovim intelektima, teranja da treniraju tenis i postanu novi Đoković, već njihove garderobe. 

Možda sve ovo pišem zato što meni mama nije dala da kupim starke do 23. zato što to nije bilo dobro za moja stopala. I bila je u pravu jer su mi se i sa 23 od njih ista spustila. 
O martinkama da i ne govorim. Još se sećam narandžastih i zelenih martinki sa cvetićima iz Prizrenske kada sam imala 13 godina. Nije bilo šanse. 

Danas su bebe sa starkama najblaža fashion izmišljotina koja može da se zamisli jer su se pojavile baby-štikle. Pre samo par godina smo padali u nesvest na ˝Toddlers&tiaras˝ u ˝poremećenoj Americi˝, a danas pratimo Instagram profile na kojima dokone bogate mame objavljuju svakodnevno outfite svoje dece koje imaju manje od 5 godina. To nam je ˝preslatko˝, u komentarima pršte srca i uzvici, a često primećujemo da ti klinci već poziraju. 

Neću da ulazim ni u to što usađuju deci pogrešne vrednosti, ni u to koliko para troše. Vašu su krv i meso, pa ih vi i kvarite. Neću da ulazim ni u gomilu pedofila na internetu, valjda niste živeli u pećini proteklih 10 godina.

Ali hoću da pitam zašto im oduzimaju detinjstvo? Deca treba da budu u blatu do nosa, a ne u Baby Dioru. Treba da imaju modrice na kolenima umesto ˝kožnih˝ helanki. Ne treba bespomoćno da gledaju u mamin foto aparat nego da se smeju, vrište i dižu kuću na glavu. I nikako im ne treba 50 000 pratilaca na društvenoj mreži, treba im 5 drugara u parku. Devojčica sa 6 godine ne sme da pita ˝Kako izgledam?˝ jer će joj ostatak života proći u tom pitanju. I ne može niko da mi kaže da oni to vole jer oni ne bi trebali da znaju ni šta su blog i Instagram. 

Možda sam sa 6 godina htela da postanem modni kreator i znala tačno šta hoću, a šta neću da obučem, ali me mama nije slikala kao lutku u ukrućenom položaju iz 82 ugla da ne bih ispala debela na slici. 

Deca treba da budu naše najveće blago. Pa zašto onda svoje blago stavljate na očigled svih? 

Izgleda samo za lajk i lečenje sopstvenih kompleksa. 

MODA OPERANDI presents THE FASHION EASTERS from Moda Operandi on Vimeo.