Ženski muzej za niske strasti

One zauzimaju posebno mesto u našim garderoberima, za njih smo spremne da jedemo paštetu do kraja meseca i nikada nam neće dosaditi. Njihovo kraljevsko visočanstvo- tašne. O njihovoj važnosti i moći govori i činjenica da su postale glavni eksponati jednog muzeja u Amsterdamu koji se zove Tassen Museum. Ovaj muzej sa preko 5000 primeraka ovog aksesoara koji potiču od 1600. godine pa sve do danas, najveći je muzej svoje vrste na svetu. Smešten u tipičnoj amsterdamskoj kući pored kanala, ovaj muzej zrači neobičnom ženskom energijom i dozvoljava vam da se divite tašnama bez prekornih muških pogleda baš onako kako zaslužuju- sa uzdasima.

Priča počinje još pre 1500. godine kada je tašna bila odevni predmet vezan, verovali ili ne, za muškarce. Bile su sačinjene od različitih materijala poput kože i platna, a nošene su ispod kaiša. Kako tada džepovi nisu postojali, u njima se čuvao novac. Ovaj model uskoro su prihvatile i dame koje su nosile tašne ispod haljina, sve do 18. veka. Kako su haljine bile velikog volumena, mogle su da nose i po 2 torbice, obično na kukovima ili oko butina. 

Ručno tkane torbice

U 17. veku žene su nosile svoje potrepštine (ključeve, makazice, šivaći pribor i sl.) na kuki tzv. chatelaine pa su se ubrzo na njima našle i tašne. Kako su ove ˝kuke˝ bile izrađene od dragocenih materijala, a vremenom su počeli i da ih ukrašavaju, smatrane su za neku vrstu nakita. 

Pribor za šivenje na lancu

Chatelaine tašne

U 18. veku, sa pojavom klasicizma, promenila se i moda. Haljine su postale svedenije i od tanjih materijala, pa za tašne nije bilo više mesta ispod njih. Tada je usledila prava promena i počeli su da se koriste različiti materijali za pravljenje tašni. U 19. veku, sa industrijskom revolucijom i dostupnošću različitih materijala, usledila je i prava modna revolucija. Primerci od perli, kornjačevine, plastike, slonovače i pancira demonstriraju da je zaista reč o pravoj umetnosti. 

Torbice od trske i drveta

Torbe sa detaljima od slonovače

Muzej ne zaostaje ni sa kolekcijom najpopularnijih modela našeg doba. Hermes Birkin, Fendi Baguette, Prada i neizbežni Louis Vuitton, samo su neki od naših predmeta čežnje u ovom muzeju.

Moderne torbe u najrazličitijim oblicima

Pored stalne postavke, u muzeju sam imala sreće da posetim dve izložbe. 

Prva, šokantnog naziva Ugly, preispituje pojam ukusa i onoga što nam se (ne)dopada. Izlažući ekscentrične komade, ova postavka želi posetioce natera na diskusiju šta je lepo, a šta ružno. Cilj je da shvatimo da ukus nije nešto što je u nama, već zavisi od kulture, okruženja i konteksta. Tako za primer uzima kultnu Kelly torbu i objašnjava da je ona za klasiciste najružnija torba ikada. Prema njihovom mišljenju ona je previše oštra, previše ˝rezervisana˝ i puna nepoštovanja prema tašni kao umetničkom delu. 

Ružna Kelly? 

Čak i Chanel i Gucci torbe mogu da budu ružne

Druga izložba u muzeju zaslužila je posebnu pažnju- ˝60 godina Chanel-ove 2.55 tašne˝. Najprodavanija Chanel torbu ikada dizajnirala je sama Coco u 71. godini života, u februaru 1955. (odatle 2.55) u vremenu kada su dame nosile isključivo clutch torbe. Na ideju je došla jednostavno tako što joj je dosadilo da na prijemima ne može istovremeno da puši i drži piće u drugoj ruci. 2.55 je oslobodila ruke i postala instant hit! Ova izložba otkriva i Gabrielinu inspiraciju: ˝dijamantski˝ šavovi došli su ja jakni za jahače (čak dva njena ljubavnika su bili polo igrači), a lanac je inspirisan lancima koje su oko struka nosile opatice u katoličkom sirotištu u kom je odrasla. Na svakoj 2.55 tašni lanac je pozlaćen 24-karatnim zlatom, i obrubljen kožom kako ne bi zveckao. Na originalnoj tašni kopča je bila pravougaona, dok Karl Lagerfeld 1985. nije uveo čuvena ukrštena slova C. Postava je boje vina kako bi se stvari u njoj lakše nalazile. Jednom rečju: savršenstvo. 

 

O tome da je ovo pravo žensko mesto govori i prelep kafe-restoran na prvom spratu muzeja u kom možete da ručate ili popijete kafu uz kolač po veoma pristojnim cenama, što nije baš čest slučaj sa muzejskim kafićima.

Ako vas put ne navodi u Amsterdam, imate vremena do 30.05. da odete u Muzej primenjene umetnosti u Beogradu i pogledate našu verziju ovog muzeja na izložbi ˝Tašnice˝. Ništa manje impresivno!

A koja je vaša omiljena torba?

U zemlji vetrenjača, lala i klompi: Hag i Delft

Iako sam inače zaljubljenik u velike gradove, boravak u Holandiji me načisto demantovao. Kako sam prvi put u životu krenula potpuno nepripremljena na put, maleni Hag i Delft su me veoma iznenadili i otkrili mi pravi duh Holandije, bez previše turista željnih jeftine zabave kao što je to slučaj sa holandskom prestonicom. Kad kažem ˝maleni˝ mislim na manje od milion stanovnika u širom pojasu grada, mada ostavljaju utisak mnogo manjih gradova.

Šta sve nisam znala o ovom delu Holandije? 

Za početak, Hag i Delft su skoro pa jedan grad. Tramvajska linija dovešće vas iz centra Haga do Delfta za dvadesetak minuta. 

Oba grada su puna predivnih malih fotogeničnih kutaka. Uhvatla sam sebe kako svakih par minuta vičem: ˝Jaoooo kako je slatko˝, vadim telefon i mahnito Instagram-ujem. Nepretenciozni kafići u cveću, dvorišta skrivena od očiju javnosti, predivne prodavnice keramike i sireva su samo neke od čari na koje ćete naići u slučajnom prolazu. 

Ono što mi je takođe promaklo na časovima likovnog jeste da se baš u Hagu u muzeju Mauritshuis nalazi jedna od mojih omiljenih slika, Rembrantov Čas anatomije doktora Tulpa, i ništa manje značajna Vermerova Devojka sa bisernom minđušom aka holandska Mona Liza. Sam Vermer sahranjen je u Novoj crkvi u centru Delfta, a u blizini ćete naići i na kuću u kojoj je živeo. Njegovo viđenje rodnog grada možete  da vidite takođe u muzeju u Hagu u kom se nalazi remek-delo Pogled na Delft. U Mauritshuisu su još i Rembrantov Autoportret i više značajnih Rubensovih slika. 

Kada je u pitanju arhitektura, u Hagu možete videti spoj starog i novog. Dok se na jednoj strani nalaze kanali i kuće karakteristične za Holandiju, sa druge strane su oblakoderi i biznis centri. Delft se odupreo modernizaciji, i dok se šetate kroz njega možete da osetite duh starog vremena. Za moj ukus, upravo Delft je povukao najbolje od Amsterdama- kanale, romantične ćoškove i preslatke kafiće, ali ruku na srce, nemate šta da radite u njemu duže od par sati. 

I još: 

Hag ima plažu. Na plaži se nalazi zatvor. Da, da, baš taj zatvor. 

Madurodam, mini verzija Holandije, može da bude zanimljiva za fotkanje i nalazi se u blizini Haga. 

Da ponovim iz prošlog teksta, zaboravite da ćete se najesti, ovi ljudi sendvičem zovu dva spojena parčeta hleba, a ponekad stave keks između istih. 

Da li je vredno izlaska iz Amsterdama i vožnje vozom? Svakako. 

Da li će vas impresionirati? Ne baš, ali lepo je videti kad ste već tu. 

Ako ste ljubitelj umetnosti onda je must. 

Do sledeće epizode...

P.S. Kada vas spopadne dosada skinite odličnu aplikaciju muzeja Mauritshuis, ne morate da budete tamo da biste naučili svašta!

I AM (not) STERDAM ili kako sam se provela na prolećnom raspustu

Sa putovanja se nikada ne vraćam ravnodušna. Utisci me često ˝voze˝ jako dugo, Beograd mi više nije tako lep, a gledanje slika me tera da ozbiljno razmislim o davanju otkaza i putovanju oko sveta. Ipak, ovo putovanje je bilo drugačije. Prvi put u životu sam se vratila sa putovanja sa osećajem mučnine u stomaku i sa neviđenom zaljubljenošću u  rodnu grudu. U hejtovanju Amsterdama koji sledi neću biti načisto objektivna, ali izbalansiraću sa sledećih nekoliko tekstova gde ću pohvaliti ono što mi se svidelo. 

1. Opljačkana sam prvi put u životu

Ok, ne dešava se svima, ali je meni svakako to glavni utisak sa putovanja. Činjenica da neko može da ti uđe u stan dok spavaš u zemlji severne Evrope sa visokim standardom i veoma uređenim sistemom mi je veoma strašna. Još strašnije mi je što se policija nije nimalo zabrinula oko toga što nam se desilo, čak su nas uputili da sami tražimo lopove. Iako sam nakon nesrećnog incidenta pokušala da zaboravim šta se desilo, nisam se osećala bezbedno do sedanja u avion za povratak. 

2. Pešaci, šta je to? 

Jeste, svi u Holandiji voze bicikle. Jeste, svi su me pitali po povratku da li sam vozila bicikl, sa sve lalama u korpi, kao na razglednicama. Nisam, ali mi se razgledanje grada pretvorilo u pokušaj da ne poginem jer staze za pešake ne postoje. Postoje ulica i biciklistička staza, jer ko još koristi noge? Pravda za pešake!

3. A onda sam bila gladna...

Hrana je za mene jedan od najbitnijih delova putovanja. Pizze i sladoledi u Italiji, pekare u Francuskoj, morske đakonije u Španiji...A u Holandiji? Ništa. Baš ništa. Kuhinja čiji su najveći specijaliteti sendvič sa haringom i neki povrtni bućkuriš nije baš my cup of tea. Nade sam polagala barem u stroopwafel i njihovu verziju palačinki- poffertjes, ali avaj, bilo je samo jestivo, ništa više od toga.

Stroopwafel i poffertjes

4. Zemlja lala, vetrenjača i klompi

Lale u gradu možete da vidite samo u cvećarama i u okolini muzejskog distrikta. Zapravo ih je mnogo više u centru Beograda. Za vetrenjače već morate da se potrudite, bar za one starinske romantične, i da odete u neko od okolnih sela. Klompe možete da kupite na privesku za ključeve ili u nekoj slučnoj suvenir- formi. 

Možda sam do sada trebala da prestanem da verujem u klišee.

5. Party grad?

Zapravo, ljudima koji odlaze u Amsterdam zabava je nadrogirati se i otići u Red light district. Kako su me gole žene u izlozima zanimale iz čisto antropoloških razloga, a o tome koliko mrzim sve što ima veze sa drogom neću ni da pričam, amsterdamski noćni život me nije preterano impresionirao. Bilo je lepo, ali sam se mnogo bolje provodila u nekim drugim gradovima, daleko od toga da bih to proglasila za najbolji klabing u Evropi (kada si strejt).

Red light district

Do sledećeg posta, u kom pišemo o lepotama Holandije, ali stvarno :)

Ukus Beograda: iz mog ugla

Šta je to ukus Beograda?

Kestenje u Knez Mihailovoj kad zamiriše jesen? Krempita u Prizrenskoj? Pljeskavica pored Palilulske pijace? Šećerna vuna sa Kališa? Prva sarma u novembru? Ili je možda to ukus mamine kuhinje za one koji su pobegli preko bare? 

Mi mislimo da je od svega po malo. Mislimo da Beograd ima ukusa onoliko koliko i ćudi. 

Zato smo odlučili da pišemo Ukus Beograda.

Krenulo je entuzijastično: pisaćemo blog o restoranima. Iako smo svi različiti u jednom se slažemo: perfekcionizmu. Vredno smo radili i stvorili jedan pravi mali gastro-projekat kojim se ponosimo. I nećemo da spuštamo lestvicu. Bićemo beskompromisni. Hvalićemo na sva usta kad je dobro, kudićemo kad je loše. 

˝Zašto baš mi?˝ je pitanje koje se ponavlja. Niko od nas nije profesionalni kuvar, niko od nas nije vlasnik restorana, niko nije profesionalni kritičar. Pa šta nas onda čini posebnima? Oni koji nas poznaju znaju. To što ćemo biti lični, nepotkupljivi, iskreni. To što volimo i znamo. To što imamo izoštren njuh da namirišemo prave ukuse.

Želimo da svako od naših posetilaca ima svog omiljenog kritičara: romantičnog ili surovog, realnog ili entuzijastu, mesoždera ili vegeterijanca, ljubitelja slatkiša ili slaniša...odlučite sami! Rado ćemo primati vaše sugestije i preporuke: gde da odemo, šta da istražimo, šta da saznamo za vas.

A koji je vaš ukus Beograda? 

 

Just breath

Koliko često odvojite vreme za sebe? Ne mislim na povremenu kafu sa prijateljima, šoping ili šetnju, mada nije ni to loše, već onako istinski, stvarno za sebe? 

Stres nas jede svakodnevno, a osećaj da će svet propasti ako mi nešto ne obavimo odmah i sada postao je stvarnost većine nas. Koliko god da se opiremo (barem iznutra), uvek ostavljamo odmor (i fizički i psihički) za neki drugi dan, vikend, mesec ili tek godišnji odmor. Pošto već mesec dana pokušavam da zakažem masažu, ali avaj, ne stižem, poziv da isprobam float spa je došao kao poručen.

Već na samom ulazu u Shen oazu postalo mi je jasno da je reč o sasvim posebnom mestu: odvojen od gradske buke, potpuno u belom, uz prigušena svetla i malu unutrašnju baštu u kojoj bih mogla da provedem sate. Malo je reći da je osoblje koje vas dočeka ljubazno i stručno, a Dr Biljana Đorđević je tu da vam otkrije male tajne balansiranja između zdravlja i lepote, i ponudi vas čudesnim prirodnim napitcima koji dižu imunitet i vraćaju energiju. 

Moram priznati da nisam tip koji može dugo da miruje, pa sam bila skeptična prema tretmanu koji se sastoji od 50 minuta kompletnog mirovanja. Ono što me najviše oduševilo jeste što ste tokom seanse potpuno sami i bez odeće, što vam dopušta potpuno rasterećenje. U prostoriji u kojoj se nalazi kapsula nalazi se i tuš kabina, gde počinje vaša seansa. Nakon tuširanja, birate zvukove koji će pratiti vaše plutanje (šume, mora, delfina, i sl.), ulazite u kapsulu i zatvarate je. Osnova celog tretmana je u plutanju tela u hiperkoncentrovanom, za kožu blagotvornom rastvoru, MgSO4, slično plutanju u Mrtvom moru. Nakon uvodnih 5 minuta tokom kojih uživate u zanimljivoj igri svetala i muzici koja dolazi kroz vodu, gase se sva svetla i prestaje muzika, a počinje pravi pravcati zen. Jednostavno, plutate u vodi, potpuno odvojeni od svih spoljnih uticaja - svetala, zvukova, drugih ljudi. Moram priznati da je prva stvar na koju sam pomislila bila - koliko dugo nisam ˝čula˝ tišinu?  Jedino što čujete su otkucaji sopstvenog srca. Nakon samo nekoliko minuta bila sam gotova da zaspim. Mišići vam se potpuno opuštaju, a misli idu negde daleko. Sledećih 50 minuta ste u potpunom blaženstvu, nakon čega vas svetlost i muzika ponovo bude za povratak u stvaran svet. Nakon izlaska iz kapsule uživate u još jednom tuširanju, nakon čega imate želju samo da legnete, ušuškate se i zadržite što duže ovaj fenomenalan osećaj spokoja uma i tela. Kako piše u opisu terapije, ona je zaista jednaka ukupnom učinku relaksacionog treninga, hipnoze, meditacije, joge i masaže.

Moja topla preporuka za preporod u ovoj kapsuli ide svima koji su zaboravili na sebe, koji rade u rudniku i život im nije lak i koji su u grču. Opustičete telo, a što je još bitnije osloboditi se svih misli koje vam zagorčavaju dan. Ako dođete odmah nakon posla, efekat je još brilijantniji! 

Do sledeće uživancije...

Sounds of the movies

Ovih dana svi su se pretvorili u filmske kritičare, kao i obično u doba Oskara i Festa. Ipak, ja se neću usuditi da idem tim putem, filmove jednostavno delim na one koje mi se sviđaju i ne sviđaju. Ono što mi je posebno privuklo pažnju u gotovo svim najaktuelnijim filmovima je muzika. Uhvatila sam sebe da ove soundtrack-ove vrtim na repeat danima i da ne mogu da se odlučim koji mi je omiljeni.

Ok, lažem. Whiplash je film koji me u svakom pogledu potpuno očarao, a kako volim jazz nije ni čudo što je naslovna numera iz ovog filma završila ubrzo kao ton zvona na mom telefonu. Film me kupio savršenim kadrovima, impresivnom glumom za koju je J. K. Simmons dobio otprilike svaku nagradu koja postoji na planeti i radnjom koja motiviše.

Šta još treba da znate o ovom filmu?  Snimljen je za samo 24 dana. Glavni glumac stvarno svira bubnjeve. Prva, kraća, verzija filma bila je u selekciji Sundance festivala, a 2012. scenario je bio na tzv. crnoj listi na kojoj se nalaze najbolji scenariji koji nisu još uvek snimljeni.

A soundtrak? Slušajte ga dok radite, dok se odmarate, dok kuvate, spremate se za izlazak. Jednostavno je savršen.

Drugi soundtrack za preporuku dolazio iz filma Yves Saint Laurent. Ako se odlučite da pogledate ovaj film znajte da će on biti sve osim onoga što ste očekivali. Biografski? Ne, ovo je ljubavna priča. Modni? Donekle, ali to nije bitno. Srećan? Zapravo duboko tragičan. Najkraće rečeno, film opisuje unutrašnju borbu sa demonima velikog majstora mode koji do kraja filma gubi sve pozitivne strane karaktera. Dekadencija, blud i razvrat.

Ono što je sigurno je da više nikada na YSL logo nikada nećete gledati isto. Ipak, film obiluje savršenim kadrovima Pariza, revija, eksterijera i enterijera, a muzika koja ove kadrove prati ostavlja poseban utisak. Iza gotovo svih numera u filmu stoji maestralni Ibrahim Maalouf, Libanac koji živi u Parizu i u svojoj muzici sjajno spaja svoje kulturno nasleđe sa jazzom sa bulevara Saint Germain. 

Ovaj soundtrack obožavam zato što me svaka nota vraća u Pariz i mislim da još od Amelie niko muzikom nije bolje očarao ovaj grad. 

Treće mesto zauzimaju soundtrack bez filma i film bez soundtracka.

Soundtrack u kome beskrajno uživam, ali film nemam nameru da odgledam je 50 shades of Grey. Knjigu, film i celu famu ne želim da komentarišem, već je sve ispričano. Ipak, soundtrack okuplja sjajne muzičare i daje sjajne aranžmane dobro poznatih hitova kao što su ˝I put a spell on you˝ (izvodi Annie Lennox) i ˝Crazy in love˝ koji Beyonce ovog puta izvodi u jednoj užasno seksi verziji. Tu su i sjajni The Weekend, Sinatra, i stara dobra stvar ˝Beast of burden˝ od Rolling Stones-a. Just repeat. 

Film bez soundtracka je savršeni Birdman. Ne zato što je dobio Oskara, već zato što vas jednostavno rečeno ˝oduva˝. Jedno je sigurno, nećete ostati ravnodušni. U ostalom, neophodno je imati valjane argumente jer će vas sigurno neko ovih dana pitati za mišljenje o ovom filmu, zar ne? 
  

Max Mara Weekend openning

Modna ponuda u Beogradu od prošle nedelje je bogatija za još jednu ekskluzivnu prodavnicu. U pitanju je Max Mara Weekend u tržnom centru ˝Ušće˝, na čijem sam svečanom otvaranju imala prilike da prisustvujem, i za tu priliku ponesem neke od komada iz njihove najnovije kolekcije za proleće-leto. Kao što je poznato modnim znalcima, osnovne karakteristike ovog brenda su kvalitet, sjajni materijali, jednostavni krojevi i vrhunska (sportska) elegancija. Novu kolekciju karakterišu afrički i floralni printovi, a u lookbook-u možete videti da je ideja da se oni nose u mix&match maniru. Pored toga, deo kolekcije je posvećen ˝mornarskom˝ stilu sa teget, belim i prugastim komadima. 

 
Fashion offer in Belgrade became richer for another exclusive store last week. I am talking about Max Mara Weekend store at ˝Ušće˝ shopping mall, whose opening ceremony I had the opportunity to attend. For this occasion I wore a couple of pieces from the  upcoming fabulous spring/summer collection. As it is well known among the fashion enthusiasts, the basic features of this brand are great quality, high class materials, simple cuts and premium (sporty) elegance. The new collection is characterized by floral and African prints, and as you can see in the  lookbook - they are meant to be worn in a mix & match style. In addition to this, a part of the collection is dedicated to ˝navy˝ looks with dark blue, white and striped pieces.

Otvaranje je, kao i sam brend, bilo veoma elegantno uz pratnju sjajnog gudačkog kvarteta Wonder strings, a gosti su na licu mesta imali priliku da poziraju za karikature.  Sama prodavnica prostire se na 90m2, i odiše italijanskim primorskim stilom. Drvo, modeli brodića i interesantni komadi na zidovima učiniće da se osećate kao kod svoje kuće, a moj omiljeni kutak u prodavnici je zid ispred kabine sa kombinacijom slika i tanjirića. 

The opening, as the brand itself, was very elegant and accompanied by the great string quartet Wonder strings, while on the other side the guests had the opportunity to pose for their caricatures. The store covers an area of 90m2, and exudes Italian maritime style. Wood, model boats and interesting pieces on the walls will make you feel right at home, and my favorite corner in the store is a wall in front of the cabin with a combination of images and old-school plates.

Posebnu poslasticu nove kolekcije čine ogrlice, koje mogu da učine čak i najobičniju kombinaciju glamuroznom, kao i veoma kvalitetne torbe. 


Necklaces are a special treat in the new collection, and in my opinion they can turn glamorous even the most ordinary outfit, as well as the high-quality handbags.

Malo je reći da sam bila potpuno oduševljena kombinacijom koju sam izabrala: afrički print + cveće + statement narandžasta ogrlica = POGODAK! A vas podstičem da budete hrabre i u svom ormaru pronađete nespojive komade i iznesete ih ovog proleća na najbolji naćin!

To say that I was totally mesmerized by my combo is an understatement. African print + flowers + orange statement necklace = BINGO!  I urge you to be courageous, find items like this in your wardrobe (or better yet get the new ones) and present them this spring at their finest! 

 

 

Čestitam! 

Cheers and congrats!