Budite deo modnog vremeplova: priključite se akciji Muzeja grada Novog Sada!

Naša muzejska scena sve ćešće prezentuje zanimljive modne sadržaje. Mladi kreativci publici predstavljaju kulturno nasleđe na zanimljiv način, pričajući priču starih vremena na inovativan način - kroz odevne predmete i aksesoare prošlih vremena. 

Tako Muzej grada Novog Sada priprema izložbe "Glamur u bočicama" i "Istorija pisana modom", koje će biti održane na jesen. Zato, želim da vas pozovem da zavirite u ormare svojih mama i baka i doprinesete ovoj izložbi. Imate vremena do kraja avgusta da donesete stare haljine, suknje, pantalone, cipele i druge odevne predmete, ali i nakit i bočice parfema u muzej i tako doprinesete kreiranju izložbe. Na izložbi "Istorija pisana modom" biće predstavljena prva polovina 20. veka i na interesantan način biće prezentovani odevni predmeti, kostimi, obuća i modni detalji. "Glamur u bočicama" predstaviće istoriju parfema od najranijih dana, bočice i stare kozmetičke proizvode.

Foto: linzhouweb.com

Procedura je jednostavna:  za sve predmete izdaćemo odgovarajući revers, a pozajmljeni predmeti biće opisani legendama, u kojima će biti navedeni i njihovi vlasnici. Tako će Novosađani imati priliku da doprinesu očuvanju istorije, kao i da predmete iz privatnih kolekcija izlože široj javnosti.

Zainteresovani za detaljnije informacije mogu kotaktirati Ivanu Krsmanović ili Danicu Ivančević na broj 021 451 239.

 

Summer essentials

If you have just sneaked peaked in fashion stores this summer this isn't a news for you- boho is big! I was personally looking forward to it all: white, white and more white. The great come back of cotton is on. The words to remember are: lace, crochet and embroidery. Dig through your mother's / grandmother's / aunt's closet, chances are that you will find something that is in vogue again, and was collecting dust since the seventies.
Play Woodstock and Coachella, free your inner hippie girl, put a flower in your hair because summer has finally arrived! Do not forget to put bracelets up to the elbows, gladiators in camel and tousled hair. And be sure to impress your friends at a summer festival as a true boho woman.
P.S. Huge flares are back in vogue, respect that!


Ako ste promilile nos u prodavnice ovog leta jasno vam je- boho je u modi! Mene lično sve to raduje: belo, belo i još belog. Povratak pamuka na velika vrata. Reči koje treba da zapamtite su: čipka, hekleraj i vez. Prokopajte po maminom/bakinom/tetkinom ormaru, velika je verovatnoća da ćete naći nešto što je ponovo u modi, a sakupljalo je prašinu od sedamdesetih.

Igrajte se Woodstocka i Coachelle, oslobodite hipi devojku u sebi, zadenite cvet u kosu jer leto je konačno stiglo! Ne zaboravite narukvice do lakata, rimljanke boje meda i zamršenu kosu. I obavezno zablistajte na nekom letnjem festivalu kao prava boho ženska. 

P.S. Zvoncare su ponovo u modi, ispoštujte ih! 

Available at/Dostupno na: Choies 

Similar available at/Slična haljina dostupna na: Choies

Available at/Dostupno na: Choies

Similar available at/Slična dostupna na: Choies 

Similar available at/Slična dostupna na: Choies

Neizostavne aksesoare možete pronaći ovde (Sandals, bracelet)

Let the summer games begin! 

Neka počnu letnje modne igre! 

Photo: Pinterest 

Ženski muzej za niske strasti

One zauzimaju posebno mesto u našim garderoberima, za njih smo spremne da jedemo paštetu do kraja meseca i nikada nam neće dosaditi. Njihovo kraljevsko visočanstvo- tašne. O njihovoj važnosti i moći govori i činjenica da su postale glavni eksponati jednog muzeja u Amsterdamu koji se zove Tassen Museum. Ovaj muzej sa preko 5000 primeraka ovog aksesoara koji potiču od 1600. godine pa sve do danas, najveći je muzej svoje vrste na svetu. Smešten u tipičnoj amsterdamskoj kući pored kanala, ovaj muzej zrači neobičnom ženskom energijom i dozvoljava vam da se divite tašnama bez prekornih muških pogleda baš onako kako zaslužuju- sa uzdasima.

Priča počinje još pre 1500. godine kada je tašna bila odevni predmet vezan, verovali ili ne, za muškarce. Bile su sačinjene od različitih materijala poput kože i platna, a nošene su ispod kaiša. Kako tada džepovi nisu postojali, u njima se čuvao novac. Ovaj model uskoro su prihvatile i dame koje su nosile tašne ispod haljina, sve do 18. veka. Kako su haljine bile velikog volumena, mogle su da nose i po 2 torbice, obično na kukovima ili oko butina. 

Ručno tkane torbice

U 17. veku žene su nosile svoje potrepštine (ključeve, makazice, šivaći pribor i sl.) na kuki tzv. chatelaine pa su se ubrzo na njima našle i tašne. Kako su ove ˝kuke˝ bile izrađene od dragocenih materijala, a vremenom su počeli i da ih ukrašavaju, smatrane su za neku vrstu nakita. 

Pribor za šivenje na lancu

Chatelaine tašne

U 18. veku, sa pojavom klasicizma, promenila se i moda. Haljine su postale svedenije i od tanjih materijala, pa za tašne nije bilo više mesta ispod njih. Tada je usledila prava promena i počeli su da se koriste različiti materijali za pravljenje tašni. U 19. veku, sa industrijskom revolucijom i dostupnošću različitih materijala, usledila je i prava modna revolucija. Primerci od perli, kornjačevine, plastike, slonovače i pancira demonstriraju da je zaista reč o pravoj umetnosti. 

Torbice od trske i drveta

Torbe sa detaljima od slonovače

Muzej ne zaostaje ni sa kolekcijom najpopularnijih modela našeg doba. Hermes Birkin, Fendi Baguette, Prada i neizbežni Louis Vuitton, samo su neki od naših predmeta čežnje u ovom muzeju.

Moderne torbe u najrazličitijim oblicima

Pored stalne postavke, u muzeju sam imala sreće da posetim dve izložbe. 

Prva, šokantnog naziva Ugly, preispituje pojam ukusa i onoga što nam se (ne)dopada. Izlažući ekscentrične komade, ova postavka želi posetioce natera na diskusiju šta je lepo, a šta ružno. Cilj je da shvatimo da ukus nije nešto što je u nama, već zavisi od kulture, okruženja i konteksta. Tako za primer uzima kultnu Kelly torbu i objašnjava da je ona za klasiciste najružnija torba ikada. Prema njihovom mišljenju ona je previše oštra, previše ˝rezervisana˝ i puna nepoštovanja prema tašni kao umetničkom delu. 

Ružna Kelly? 

Čak i Chanel i Gucci torbe mogu da budu ružne

Druga izložba u muzeju zaslužila je posebnu pažnju- ˝60 godina Chanel-ove 2.55 tašne˝. Najprodavanija Chanel torbu ikada dizajnirala je sama Coco u 71. godini života, u februaru 1955. (odatle 2.55) u vremenu kada su dame nosile isključivo clutch torbe. Na ideju je došla jednostavno tako što joj je dosadilo da na prijemima ne može istovremeno da puši i drži piće u drugoj ruci. 2.55 je oslobodila ruke i postala instant hit! Ova izložba otkriva i Gabrielinu inspiraciju: ˝dijamantski˝ šavovi došli su ja jakni za jahače (čak dva njena ljubavnika su bili polo igrači), a lanac je inspirisan lancima koje su oko struka nosile opatice u katoličkom sirotištu u kom je odrasla. Na svakoj 2.55 tašni lanac je pozlaćen 24-karatnim zlatom, i obrubljen kožom kako ne bi zveckao. Na originalnoj tašni kopča je bila pravougaona, dok Karl Lagerfeld 1985. nije uveo čuvena ukrštena slova C. Postava je boje vina kako bi se stvari u njoj lakše nalazile. Jednom rečju: savršenstvo. 

 

O tome da je ovo pravo žensko mesto govori i prelep kafe-restoran na prvom spratu muzeja u kom možete da ručate ili popijete kafu uz kolač po veoma pristojnim cenama, što nije baš čest slučaj sa muzejskim kafićima.

Ako vas put ne navodi u Amsterdam, imate vremena do 30.05. da odete u Muzej primenjene umetnosti u Beogradu i pogledate našu verziju ovog muzeja na izložbi ˝Tašnice˝. Ništa manje impresivno!

A koja je vaša omiljena torba?

U zemlji vetrenjača, lala i klompi: Hag i Delft

Iako sam inače zaljubljenik u velike gradove, boravak u Holandiji me načisto demantovao. Kako sam prvi put u životu krenula potpuno nepripremljena na put, maleni Hag i Delft su me veoma iznenadili i otkrili mi pravi duh Holandije, bez previše turista željnih jeftine zabave kao što je to slučaj sa holandskom prestonicom. Kad kažem ˝maleni˝ mislim na manje od milion stanovnika u širom pojasu grada, mada ostavljaju utisak mnogo manjih gradova.

Šta sve nisam znala o ovom delu Holandije? 

Za početak, Hag i Delft su skoro pa jedan grad. Tramvajska linija dovešće vas iz centra Haga do Delfta za dvadesetak minuta. 

Oba grada su puna predivnih malih fotogeničnih kutaka. Uhvatla sam sebe kako svakih par minuta vičem: ˝Jaoooo kako je slatko˝, vadim telefon i mahnito Instagram-ujem. Nepretenciozni kafići u cveću, dvorišta skrivena od očiju javnosti, predivne prodavnice keramike i sireva su samo neke od čari na koje ćete naići u slučajnom prolazu. 

Ono što mi je takođe promaklo na časovima likovnog jeste da se baš u Hagu u muzeju Mauritshuis nalazi jedna od mojih omiljenih slika, Rembrantov Čas anatomije doktora Tulpa, i ništa manje značajna Vermerova Devojka sa bisernom minđušom aka holandska Mona Liza. Sam Vermer sahranjen je u Novoj crkvi u centru Delfta, a u blizini ćete naići i na kuću u kojoj je živeo. Njegovo viđenje rodnog grada možete  da vidite takođe u muzeju u Hagu u kom se nalazi remek-delo Pogled na Delft. U Mauritshuisu su još i Rembrantov Autoportret i više značajnih Rubensovih slika. 

Kada je u pitanju arhitektura, u Hagu možete videti spoj starog i novog. Dok se na jednoj strani nalaze kanali i kuće karakteristične za Holandiju, sa druge strane su oblakoderi i biznis centri. Delft se odupreo modernizaciji, i dok se šetate kroz njega možete da osetite duh starog vremena. Za moj ukus, upravo Delft je povukao najbolje od Amsterdama- kanale, romantične ćoškove i preslatke kafiće, ali ruku na srce, nemate šta da radite u njemu duže od par sati. 

I još: 

Hag ima plažu. Na plaži se nalazi zatvor. Da, da, baš taj zatvor. 

Madurodam, mini verzija Holandije, može da bude zanimljiva za fotkanje i nalazi se u blizini Haga. 

Da ponovim iz prošlog teksta, zaboravite da ćete se najesti, ovi ljudi sendvičem zovu dva spojena parčeta hleba, a ponekad stave keks između istih. 

Da li je vredno izlaska iz Amsterdama i vožnje vozom? Svakako. 

Da li će vas impresionirati? Ne baš, ali lepo je videti kad ste već tu. 

Ako ste ljubitelj umetnosti onda je must. 

Do sledeće epizode...

P.S. Kada vas spopadne dosada skinite odličnu aplikaciju muzeja Mauritshuis, ne morate da budete tamo da biste naučili svašta!

I AM (not) STERDAM ili kako sam se provela na prolećnom raspustu

Sa putovanja se nikada ne vraćam ravnodušna. Utisci me često ˝voze˝ jako dugo, Beograd mi više nije tako lep, a gledanje slika me tera da ozbiljno razmislim o davanju otkaza i putovanju oko sveta. Ipak, ovo putovanje je bilo drugačije. Prvi put u životu sam se vratila sa putovanja sa osećajem mučnine u stomaku i sa neviđenom zaljubljenošću u  rodnu grudu. U hejtovanju Amsterdama koji sledi neću biti načisto objektivna, ali izbalansiraću sa sledećih nekoliko tekstova gde ću pohvaliti ono što mi se svidelo. 

1. Opljačkana sam prvi put u životu

Ok, ne dešava se svima, ali je meni svakako to glavni utisak sa putovanja. Činjenica da neko može da ti uđe u stan dok spavaš u zemlji severne Evrope sa visokim standardom i veoma uređenim sistemom mi je veoma strašna. Još strašnije mi je što se policija nije nimalo zabrinula oko toga što nam se desilo, čak su nas uputili da sami tražimo lopove. Iako sam nakon nesrećnog incidenta pokušala da zaboravim šta se desilo, nisam se osećala bezbedno do sedanja u avion za povratak. 

2. Pešaci, šta je to? 

Jeste, svi u Holandiji voze bicikle. Jeste, svi su me pitali po povratku da li sam vozila bicikl, sa sve lalama u korpi, kao na razglednicama. Nisam, ali mi se razgledanje grada pretvorilo u pokušaj da ne poginem jer staze za pešake ne postoje. Postoje ulica i biciklistička staza, jer ko još koristi noge? Pravda za pešake!

3. A onda sam bila gladna...

Hrana je za mene jedan od najbitnijih delova putovanja. Pizze i sladoledi u Italiji, pekare u Francuskoj, morske đakonije u Španiji...A u Holandiji? Ništa. Baš ništa. Kuhinja čiji su najveći specijaliteti sendvič sa haringom i neki povrtni bućkuriš nije baš my cup of tea. Nade sam polagala barem u stroopwafel i njihovu verziju palačinki- poffertjes, ali avaj, bilo je samo jestivo, ništa više od toga.

Stroopwafel i poffertjes

4. Zemlja lala, vetrenjača i klompi

Lale u gradu možete da vidite samo u cvećarama i u okolini muzejskog distrikta. Zapravo ih je mnogo više u centru Beograda. Za vetrenjače već morate da se potrudite, bar za one starinske romantične, i da odete u neko od okolnih sela. Klompe možete da kupite na privesku za ključeve ili u nekoj slučnoj suvenir- formi. 

Možda sam do sada trebala da prestanem da verujem u klišee.

5. Party grad?

Zapravo, ljudima koji odlaze u Amsterdam zabava je nadrogirati se i otići u Red light district. Kako su me gole žene u izlozima zanimale iz čisto antropoloških razloga, a o tome koliko mrzim sve što ima veze sa drogom neću ni da pričam, amsterdamski noćni život me nije preterano impresionirao. Bilo je lepo, ali sam se mnogo bolje provodila u nekim drugim gradovima, daleko od toga da bih to proglasila za najbolji klabing u Evropi (kada si strejt).

Red light district

Do sledećeg posta, u kom pišemo o lepotama Holandije, ali stvarno :)

Ukus Beograda: iz mog ugla

Šta je to ukus Beograda?

Kestenje u Knez Mihailovoj kad zamiriše jesen? Krempita u Prizrenskoj? Pljeskavica pored Palilulske pijace? Šećerna vuna sa Kališa? Prva sarma u novembru? Ili je možda to ukus mamine kuhinje za one koji su pobegli preko bare? 

Mi mislimo da je od svega po malo. Mislimo da Beograd ima ukusa onoliko koliko i ćudi. 

Zato smo odlučili da pišemo Ukus Beograda.

Krenulo je entuzijastično: pisaćemo blog o restoranima. Iako smo svi različiti u jednom se slažemo: perfekcionizmu. Vredno smo radili i stvorili jedan pravi mali gastro-projekat kojim se ponosimo. I nećemo da spuštamo lestvicu. Bićemo beskompromisni. Hvalićemo na sva usta kad je dobro, kudićemo kad je loše. 

˝Zašto baš mi?˝ je pitanje koje se ponavlja. Niko od nas nije profesionalni kuvar, niko od nas nije vlasnik restorana, niko nije profesionalni kritičar. Pa šta nas onda čini posebnima? Oni koji nas poznaju znaju. To što ćemo biti lični, nepotkupljivi, iskreni. To što volimo i znamo. To što imamo izoštren njuh da namirišemo prave ukuse.

Želimo da svako od naših posetilaca ima svog omiljenog kritičara: romantičnog ili surovog, realnog ili entuzijastu, mesoždera ili vegeterijanca, ljubitelja slatkiša ili slaniša...odlučite sami! Rado ćemo primati vaše sugestije i preporuke: gde da odemo, šta da istražimo, šta da saznamo za vas.

A koji je vaš ukus Beograda? 

 

Just breath

Koliko često odvojite vreme za sebe? Ne mislim na povremenu kafu sa prijateljima, šoping ili šetnju, mada nije ni to loše, već onako istinski, stvarno za sebe? 

Stres nas jede svakodnevno, a osećaj da će svet propasti ako mi nešto ne obavimo odmah i sada postao je stvarnost većine nas. Koliko god da se opiremo (barem iznutra), uvek ostavljamo odmor (i fizički i psihički) za neki drugi dan, vikend, mesec ili tek godišnji odmor. Pošto već mesec dana pokušavam da zakažem masažu, ali avaj, ne stižem, poziv da isprobam float spa je došao kao poručen.

Već na samom ulazu u Shen oazu postalo mi je jasno da je reč o sasvim posebnom mestu: odvojen od gradske buke, potpuno u belom, uz prigušena svetla i malu unutrašnju baštu u kojoj bih mogla da provedem sate. Malo je reći da je osoblje koje vas dočeka ljubazno i stručno, a Dr Biljana Đorđević je tu da vam otkrije male tajne balansiranja između zdravlja i lepote, i ponudi vas čudesnim prirodnim napitcima koji dižu imunitet i vraćaju energiju. 

Moram priznati da nisam tip koji može dugo da miruje, pa sam bila skeptična prema tretmanu koji se sastoji od 50 minuta kompletnog mirovanja. Ono što me najviše oduševilo jeste što ste tokom seanse potpuno sami i bez odeće, što vam dopušta potpuno rasterećenje. U prostoriji u kojoj se nalazi kapsula nalazi se i tuš kabina, gde počinje vaša seansa. Nakon tuširanja, birate zvukove koji će pratiti vaše plutanje (šume, mora, delfina, i sl.), ulazite u kapsulu i zatvarate je. Osnova celog tretmana je u plutanju tela u hiperkoncentrovanom, za kožu blagotvornom rastvoru, MgSO4, slično plutanju u Mrtvom moru. Nakon uvodnih 5 minuta tokom kojih uživate u zanimljivoj igri svetala i muzici koja dolazi kroz vodu, gase se sva svetla i prestaje muzika, a počinje pravi pravcati zen. Jednostavno, plutate u vodi, potpuno odvojeni od svih spoljnih uticaja - svetala, zvukova, drugih ljudi. Moram priznati da je prva stvar na koju sam pomislila bila - koliko dugo nisam ˝čula˝ tišinu?  Jedino što čujete su otkucaji sopstvenog srca. Nakon samo nekoliko minuta bila sam gotova da zaspim. Mišići vam se potpuno opuštaju, a misli idu negde daleko. Sledećih 50 minuta ste u potpunom blaženstvu, nakon čega vas svetlost i muzika ponovo bude za povratak u stvaran svet. Nakon izlaska iz kapsule uživate u još jednom tuširanju, nakon čega imate želju samo da legnete, ušuškate se i zadržite što duže ovaj fenomenalan osećaj spokoja uma i tela. Kako piše u opisu terapije, ona je zaista jednaka ukupnom učinku relaksacionog treninga, hipnoze, meditacije, joge i masaže.

Moja topla preporuka za preporod u ovoj kapsuli ide svima koji su zaboravili na sebe, koji rade u rudniku i život im nije lak i koji su u grču. Opustičete telo, a što je još bitnije osloboditi se svih misli koje vam zagorčavaju dan. Ako dođete odmah nakon posla, efekat je još brilijantniji! 

Do sledeće uživancije...