THINK PINK

Nikada nam nisu dovoljno dobre. Ili su male, ili su prevelike. Često smo ljubomorne na neku drugaricu zbog njenih. Prvo dobijemo kifozu jer nas dečaci zadirkuju, a mi ih krijemo. Onda porastemo i naučimo koliko su moćno oružje. 

 
Da, GRUDI. 

 

Ipak , neću da pišem o tome koju haljinu da odaberete da istaknete svoje atribute na najbolji mogući način, ili pak sakrijete njihov nedostatak, niti koji brushalter će vam najbolje stajati.

Hoću da pišem o njihovom zdravlju. Jer je to jedino što je stvarno važno i jedino što treba da vas stvarno zanima kada su one u pitanju.

Možda imamo utisak da se o raku dojke dosta priča, ali ja mislim da nije dovoljno dokle god postoji i jedna žena na planeti koja će ga otkriti tek u poodmakloj fazi. 

U Srbije godišnje od raka dojke umre približno 1600 žena. 1600 majki, 1600 sestara, 1600 najboljih drugarica, 1600 osoba koje smo mogle da ubedimo da odu na preventivni pregled. Otkriven na vreme, rak dojke je izlečiv u više od 90 % slučajeva.

Kome ovo pišem? Svim ženama od 15 do 95. A najviše onim mojih godina koje stres akumuliraju u sebi svaki dan i koje misle ˝neće baš mene˝, ˝imam male grudi˝, ˝premlada sam za rak˝. Na žalost, neku od vas hoće. Da, da, baš vas koje čitate ovo.

Zašto ovo pišem?  Zato što je jedna od najznačajnijih osoba u mom životu izgubila ovu bitku. Zato što je svaki njen jauk i mene boleo kao da mi neko nož u srce zabada. Zato što to ne želim ni jednoj jedinoj ženi na svetu.

Šta treba da uradite?

SVAKOGA DANA. Pričajte, pričajte i pričajte o tome sa svim ˝svojim˝ ženama. Terajte ih da se pregledaju, držite ih za ruku ako im je potrebno, hrabrite ih ako dijagnoza ne bude dobra.

Jedan doktor mi je na pregledu rekao da posle 20. godine svaka žena mora da pazi na tri stvari kada je u pitanju zdravlje: grudi, grudi i grudi. Na četvrtom mestu je štitna žlezda koja takođe zaslužuje jedan ultrazvuk godišnje.  Druga stvar koju mi je pomenuti doktore rekao i koje se pridržavam kada god je to društveno prohvatljivo u našoj zatucanoj sredini jeste SKINITE BRUSHALTER. Ako niste žena u godinama koja je rodila petoro, ili niste jedna od srećnica koja ima petice, on vam apsolutno nije potreban! Žice i push-up-ovi su najveći neprijatelji vaših grudi. I valjda je bitnije da budete zdrave nego da vas neko zapamti do dekolteu? Voleće vas momci i nenabudžene ako su pravi. Trebate im zdrave, ne ˝sisate˝. 

JEDNOM NEDELJNO.  Zatvorite se u sobu, isključite telefon, ne radite ništa drugo, upalite lepu muziku i posvetite 10 minuta svojim grudima. 10 minuta samopregleda vam može spasiti život. ˝Nemam vremena˝ ne može. Ako imate vremena za paklu cigara, Facebook, ali i za razgovore sa šefom nakon radnog vremena, imate i za vaše devojke, zar ne? 

JEDNOM GODIŠNJE. Odredite datum i upišite u planer. Neka to bude vaše ˝crveno slovo˝, dan kada ništa ne može da vas natera da otkažete vaš godišnji pregled dojki. Ultra zvuk ili mamograf, izbor je vaš. I budite hrabre. Izdržite onaj grozan minut panike od momenta kad doktor stavi hladan gel na vaše grudi dok ne kaže: ˝Sve je u redu˝. Povedite nekoga da vas drži za ruku i da kaže: ˝Ti si hrabra. Ti to možeš. Odlično izgledaš. Super si.˝

 

18.10.2014. Dođite u Knez Mihailovu u 13 časova, povedite svoje mame, sestre i drugarice i prošetajte. Za njih koje se bore svakog dana, za one koje su pobedile, za njihove porodice, za one koje će tek otkriti da su obolele i za one koje ˝ne stižu˝ da zakažu pregled. Prenesite poruku da ćete biti uz njih šta god da bude. 

Milion izgovora imate, ali mnogo više razloga da sačuvate svoje grudi! Sačuvajte svoje zdravlje jer najbolje tek dolaz. 

Belgrade vs. Paris

Kao što nesrećno zaljubljene žene traže deliće ˝svog˝ muškarca u drugima, tako ja tražim deliće Pariza u svim gradovima, pa i u Beogradu. Ovih dana to nije bilo teško jer u Beogradu gostuju veliki umetnici na čiji je rad uticao upravo Pariz, inspirišući ono najbolje u njima. 

Prvi je Henri Mur. Umetnička dela predstavljena u okviru izložbe Henri Mur – grafičar u Narodnom muzeju  pripadaju posebnoj kolekciji Muzeja bez zidova British Council-a koju je sam umetnik 1984. godine obogatio donacijom za više od 200 izuzetnih radova. Do 31. oktobra imate priliku da posetite ovu izložbu koja će vas oboriti s nogu čak i ako niste ljubitelj grafike kao što nisam ni ja.

Kako je na njega uticao Pariz? Iako direktor smera za skulputu u umetničkoj školi u Čelziju, koristio je svaki slobodan trenutak da pobegne u Pariz i razmeni ideje sa Pikasom i Brakom. Kakva družina! 

Drugi velikan u našem gradu je Helmut Njutn. Majstor pogađanja tanke granice između erotike i pornografije svoje najplodnije godine proveo je u Parizu fotografišući za Vogue i Harper's Bazaar. Njegove sado-mazo i fetišističke fotografije, kao i fotografije drugih erotskih fotografa, možete videti u okviru Izložbe erotske fotografije u galeriji New Moment do 23. oktobra. 

Treći umetnik Parizoljubac je Neda Vent Fišer, mlada fotografkinja koja živi na relaciji Beograd - Pariz. Kako kažu, ona je fotograf pripovedač koji koristi melanholiju kao svoj motor. Takav je i njen Pariz na fotografijama- melanholičan, u nijansama sive, nejasan.Ova izložba završena je 11.oktobra, ali novi mali umetnički kutak pod nazivom Bartselona Concept u Belgrade Design District-u u kom je održana svakako treba ucrtati u kulturnu mapu grada.

 

 

 P.S. Nakon ovog kulturnog overloada sedite negde da pročistite misli i popijete cafe au lait kao prava Parižanka. Mene posle ove ture na Pariz podsetio i presladak kafe Užitak u Hilandarskoj. Cappucino i ˝Anđeli˝? Od mene 5+!

Kako nas je udarila ˝Sunčanica˝?

Nisam filmski kritičar, ali sam ljubitelj dobrog filma. Kada se na to doda kao šlag na tortu glamurozna premijera za koju se tražila karta više, malo je reći da sam bila srećna kada su se karte za svetsku premijeru ˝Sunčanice˝ našle u mojim rukama.

Beograd je prošlog petak zaista bio svet.

Veliki Nikita Mihalkov, svetski jet set u sali, pravi crveni tepih i dupke pun ˝Centar Sava˝.

Od dobitnika Oskara, Zlatne palme i mnogih drugih priznanja u kinematografiji nije se očekivalo ništa manje.

Za početak, znali smo da nas očekuje putovanje od bar 3 sata jer je Mihalkov poznat po filmovima koji dugo traju.

Ipak, mene je proveo kroz tri faze.

Prvu fazu mogu da nazovem ˝Kad će nešto da se desi?˝. Nakon drugog sata filma, shvatila sam da se do tada u filmu zapravo ništa nije dogodilo osim razvijanja likova i blage ljubavne priče. Pojedini celebrities napuštaju bioskop jer im je dosadno (i došli su samo da se slikaju na crvenom tepihu), a filmski znalci ostaju, znajući da ih Mihalkov sigurno neće ostaviti ravnodušnim.

Druga faza, poslednjih 20 minuta filma koji čine da zaboravite da ste se ukočili od 3 sata sedenja i potpuno pomeraju perspektivu. Sjajan monolog Miloša Bikovića koji je do tog trenutka potpuno sporedan lik u filmu. Potpuna katarza na kraju, standing ovation za Mihalkova i ekipu, sa razlogom. Nemate da kažete ništa drugo osim:  ˝Brilijantno˝.

Treća faza me još uvek drži i treći dan nakon prikazivanja. Želim da ga odgledam ponovo jer na kraju shvatite da su svi naizgled beznačajni dijalozi veoma bitni. U tome je veličina ovog filma. Ne prestajete da ponavljate rečenicu koju glavni lik filma ponavlja više puta: ˝Kako se sve to dogodilo?˝.

Što se tiče same premijere, zvezda večeri je svakako bila mlada glumica Viktorija Solovljeva koja zrači egzotičnom lepotom i neviđenom energijom za svojih 25 godina. Viktorija pored toga ima i stil prave zvezde starog kova, a pokazala je da glamur ne zahteva nužno vrtoglave štikle i izazovne haljine.

After party u hotelu ˝Moskva˝ (a gde drugde?) je bio glamurozan bar koliko i premijera, ali neka to ipak ostane tajna. Čast je bila večerati u prisustvu gospodina Mihalkova i čestitati mu na ovom sjajnom ostvarenju.

Film svakako dobija moju toplu preporuku za sve koji nisu ljubitelji laganih pitkih priča, već žele da ih film ˝oduva˝. Ipak, možda je najbolje sačekati DVD izdanje i odgledati ga u udobnosti svog kreveta.