Ženski muzej za niske strasti

One zauzimaju posebno mesto u našim garderoberima, za njih smo spremne da jedemo paštetu do kraja meseca i nikada nam neće dosaditi. Njihovo kraljevsko visočanstvo- tašne. O njihovoj važnosti i moći govori i činjenica da su postale glavni eksponati jednog muzeja u Amsterdamu koji se zove Tassen Museum. Ovaj muzej sa preko 5000 primeraka ovog aksesoara koji potiču od 1600. godine pa sve do danas, najveći je muzej svoje vrste na svetu. Smešten u tipičnoj amsterdamskoj kući pored kanala, ovaj muzej zrači neobičnom ženskom energijom i dozvoljava vam da se divite tašnama bez prekornih muških pogleda baš onako kako zaslužuju- sa uzdasima.

Priča počinje još pre 1500. godine kada je tašna bila odevni predmet vezan, verovali ili ne, za muškarce. Bile su sačinjene od različitih materijala poput kože i platna, a nošene su ispod kaiša. Kako tada džepovi nisu postojali, u njima se čuvao novac. Ovaj model uskoro su prihvatile i dame koje su nosile tašne ispod haljina, sve do 18. veka. Kako su haljine bile velikog volumena, mogle su da nose i po 2 torbice, obično na kukovima ili oko butina. 

Ručno tkane torbice

U 17. veku žene su nosile svoje potrepštine (ključeve, makazice, šivaći pribor i sl.) na kuki tzv. chatelaine pa su se ubrzo na njima našle i tašne. Kako su ove ˝kuke˝ bile izrađene od dragocenih materijala, a vremenom su počeli i da ih ukrašavaju, smatrane su za neku vrstu nakita. 

Pribor za šivenje na lancu

Chatelaine tašne

U 18. veku, sa pojavom klasicizma, promenila se i moda. Haljine su postale svedenije i od tanjih materijala, pa za tašne nije bilo više mesta ispod njih. Tada je usledila prava promena i počeli su da se koriste različiti materijali za pravljenje tašni. U 19. veku, sa industrijskom revolucijom i dostupnošću različitih materijala, usledila je i prava modna revolucija. Primerci od perli, kornjačevine, plastike, slonovače i pancira demonstriraju da je zaista reč o pravoj umetnosti. 

Torbice od trske i drveta

Torbe sa detaljima od slonovače

Muzej ne zaostaje ni sa kolekcijom najpopularnijih modela našeg doba. Hermes Birkin, Fendi Baguette, Prada i neizbežni Louis Vuitton, samo su neki od naših predmeta čežnje u ovom muzeju.

Moderne torbe u najrazličitijim oblicima

Pored stalne postavke, u muzeju sam imala sreće da posetim dve izložbe. 

Prva, šokantnog naziva Ugly, preispituje pojam ukusa i onoga što nam se (ne)dopada. Izlažući ekscentrične komade, ova postavka želi posetioce natera na diskusiju šta je lepo, a šta ružno. Cilj je da shvatimo da ukus nije nešto što je u nama, već zavisi od kulture, okruženja i konteksta. Tako za primer uzima kultnu Kelly torbu i objašnjava da je ona za klasiciste najružnija torba ikada. Prema njihovom mišljenju ona je previše oštra, previše ˝rezervisana˝ i puna nepoštovanja prema tašni kao umetničkom delu. 

Ružna Kelly? 

Čak i Chanel i Gucci torbe mogu da budu ružne

Druga izložba u muzeju zaslužila je posebnu pažnju- ˝60 godina Chanel-ove 2.55 tašne˝. Najprodavanija Chanel torbu ikada dizajnirala je sama Coco u 71. godini života, u februaru 1955. (odatle 2.55) u vremenu kada su dame nosile isključivo clutch torbe. Na ideju je došla jednostavno tako što joj je dosadilo da na prijemima ne može istovremeno da puši i drži piće u drugoj ruci. 2.55 je oslobodila ruke i postala instant hit! Ova izložba otkriva i Gabrielinu inspiraciju: ˝dijamantski˝ šavovi došli su ja jakni za jahače (čak dva njena ljubavnika su bili polo igrači), a lanac je inspirisan lancima koje su oko struka nosile opatice u katoličkom sirotištu u kom je odrasla. Na svakoj 2.55 tašni lanac je pozlaćen 24-karatnim zlatom, i obrubljen kožom kako ne bi zveckao. Na originalnoj tašni kopča je bila pravougaona, dok Karl Lagerfeld 1985. nije uveo čuvena ukrštena slova C. Postava je boje vina kako bi se stvari u njoj lakše nalazile. Jednom rečju: savršenstvo. 

 

O tome da je ovo pravo žensko mesto govori i prelep kafe-restoran na prvom spratu muzeja u kom možete da ručate ili popijete kafu uz kolač po veoma pristojnim cenama, što nije baš čest slučaj sa muzejskim kafićima.

Ako vas put ne navodi u Amsterdam, imate vremena do 30.05. da odete u Muzej primenjene umetnosti u Beogradu i pogledate našu verziju ovog muzeja na izložbi ˝Tašnice˝. Ništa manje impresivno!

A koja je vaša omiljena torba?

U zemlji vetrenjača, lala i klompi: Hag i Delft

Iako sam inače zaljubljenik u velike gradove, boravak u Holandiji me načisto demantovao. Kako sam prvi put u životu krenula potpuno nepripremljena na put, maleni Hag i Delft su me veoma iznenadili i otkrili mi pravi duh Holandije, bez previše turista željnih jeftine zabave kao što je to slučaj sa holandskom prestonicom. Kad kažem ˝maleni˝ mislim na manje od milion stanovnika u širom pojasu grada, mada ostavljaju utisak mnogo manjih gradova.

Šta sve nisam znala o ovom delu Holandije? 

Za početak, Hag i Delft su skoro pa jedan grad. Tramvajska linija dovešće vas iz centra Haga do Delfta za dvadesetak minuta. 

Oba grada su puna predivnih malih fotogeničnih kutaka. Uhvatla sam sebe kako svakih par minuta vičem: ˝Jaoooo kako je slatko˝, vadim telefon i mahnito Instagram-ujem. Nepretenciozni kafići u cveću, dvorišta skrivena od očiju javnosti, predivne prodavnice keramike i sireva su samo neke od čari na koje ćete naići u slučajnom prolazu. 

Ono što mi je takođe promaklo na časovima likovnog jeste da se baš u Hagu u muzeju Mauritshuis nalazi jedna od mojih omiljenih slika, Rembrantov Čas anatomije doktora Tulpa, i ništa manje značajna Vermerova Devojka sa bisernom minđušom aka holandska Mona Liza. Sam Vermer sahranjen je u Novoj crkvi u centru Delfta, a u blizini ćete naići i na kuću u kojoj je živeo. Njegovo viđenje rodnog grada možete  da vidite takođe u muzeju u Hagu u kom se nalazi remek-delo Pogled na Delft. U Mauritshuisu su još i Rembrantov Autoportret i više značajnih Rubensovih slika. 

Kada je u pitanju arhitektura, u Hagu možete videti spoj starog i novog. Dok se na jednoj strani nalaze kanali i kuće karakteristične za Holandiju, sa druge strane su oblakoderi i biznis centri. Delft se odupreo modernizaciji, i dok se šetate kroz njega možete da osetite duh starog vremena. Za moj ukus, upravo Delft je povukao najbolje od Amsterdama- kanale, romantične ćoškove i preslatke kafiće, ali ruku na srce, nemate šta da radite u njemu duže od par sati. 

I još: 

Hag ima plažu. Na plaži se nalazi zatvor. Da, da, baš taj zatvor. 

Madurodam, mini verzija Holandije, može da bude zanimljiva za fotkanje i nalazi se u blizini Haga. 

Da ponovim iz prošlog teksta, zaboravite da ćete se najesti, ovi ljudi sendvičem zovu dva spojena parčeta hleba, a ponekad stave keks između istih. 

Da li je vredno izlaska iz Amsterdama i vožnje vozom? Svakako. 

Da li će vas impresionirati? Ne baš, ali lepo je videti kad ste već tu. 

Ako ste ljubitelj umetnosti onda je must. 

Do sledeće epizode...

P.S. Kada vas spopadne dosada skinite odličnu aplikaciju muzeja Mauritshuis, ne morate da budete tamo da biste naučili svašta!